HR - Ljudski Resursi - Srbija

Burnout – sindrom iscrpljenosti na poslu

"Burnout" predstavlja stanje fizičke, mentalne i emocionalne iscrpljenosti koje nastaje kao posledica hroničnog stresa na poslu. Manifestuje se osećajem preopterećenosti, smanjenom motivacijom i osećajem neefikasnosti, a može uključivati i fizičke simptome kao što su glavobolje, nesanica i problem sa varenjem. Iako se ovaj sindrom najčešće javlja kod ljudi koji rade u zahtevnim zanimanjima, može da pogodi svakoga ko se suočava sa dugotrajnim pritiskom i stresom na radnom mestu, ističu stručnjaci.

„Simptomi su najčešće iscrpljenost, neraspoloženje, nesanica, promena apetita, pad imuniteta, glavobolje, visok pritisak. Tu su i osećaji praznine, poremećaji koncentracije, zaboravnost, nervoza, razdražljivost i preosetljivost. Na poslu se smanjuje efikasnost i povećava broj grešaka pri radu, a često dolazi i do povećanog odsustvovanja, kašnjenja na posao, povlačenja u sebe, izolacije od drugih. Ljudi gube koncentraciju i za najjednostavnije aktivnosti na poslu”, smatra psihijatar dr sci. med. Petar Vojvodić, i dodaje:

„Sa porodicom i prijateljima postaju razdražljivi i imaju ispade u ponašanju. Imaju osećaj besmisla, a dodatno tešku kliničku sliku razviju pojedinci koji posegnu za alkoholom i drugim psihoaktivnim supstancama”.

Drugačije dijagnoze

Da je broj pojedinaca koji pate od ovog sindroma sve veći, potvrđuje i  istraživanje Instituta za istraživanje tržišta „Kantar health” sprovedenog u devet zemalja, uključujući i Srbiju, čiji rezultati pokazuju da se čak 66 odsto stanovnika naše zemlje suočilo sa simptomima sagorevanja na radnom mestu.

Osobe koje pate od „burnouta” u Srbiji međutim,obično dobijaju dijagnoze povezane sa anksioznošću, depresijom ili drugim poremećajima, jer je nedostatak zvaničnog statusa prepreka za precizno dijagnostikovanje i adekvatan tretman, stoji u saopštenju Psihocentrale, povodom 10. oktobra, Svetskog dana mentalnog zdravlja.

Uzroci i prevencija

Uzroci izgaranja na poslu uključuju dugotrajni stres, visok nivo odgovornosti, nedostatak kontrole nad radnim zadacima i lošu ravnotežu između posla i privatnog života. Prevencija podrazumeva smanjenje stresa, pravilno upravljanje vremenom, postavljanje realnih ciljeva, kao i promociju dobrog mentalnog zdravlja unutar radne sredine.

Svetska zdravstvena organizacija priznala je „burnout” kao sindrom povezan sa stresom na radnom mestu, ali ga ne definiše kao medicinsko oboljenje. U svojoj Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (ICD-11), opisuje ga kao „sindrom koji nastaje kao rezultat hroničnog stresa na poslu kojim nije uspešno upravljano“.

U Nemačkoj, na primer, „burnout” je priznat kao dijagnoza i poslodavci su obavezni da preduzmu mere za prevenciju, dok druge zemlje nude različite oblike podrške kroz programe za mentalno zdravlje.

„Zaposleni širom sveta suočavaju se sa velikim opterećenjem usled rastućih ekonomskih pritisaka, inflacije, neizvesnosti vezane za zadržavanje radnih mesta i brzog tempa promena u svim industrijama. Pored toga, savremeni život van posla nosi svoj set izazova, sa intenzivnim socijalnim promenama, polarizacijama po raznim osnovama, na koje ljudi ne stižu da se adaptiraju”, kaže dr Vojvodić.